...:: zabava ::...

...:: samo opusteno ::...
 
PrijemPortalKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Delite | 
 

 Djurdjevak

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
--little_devil--
Administrator
Administrator


Ženski Broj poruka: 678
Godina: 24
Datum upisa: 04.10.2008

PočaljiNaslov: Djurdjevak   Ned Dec 21, 2008 9:10 pm

Djurdjevak (Convallaria majalis) je perena koja slobodno raste po sumama i sumarcima, u podnozju planina, ali i u visim podrucjima. U narodu je ova cvetnica poznata kao djurdjevak, a u nekim krajevima i po nazivu "biserni cvet".

Naime, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste.
Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava. Optimalno vreme za ovaj posao je kraj leta i pocetak jeseni. Tada se gusto ukorenjeni bokori vade asovom i pazljivo dele podzemna stabla. Polazu se u zemlju na dubini 10-12 i razmak 15cm. Kao visegodisnja biljka, neguje se jednostavno. U prolecem, do cvetanja, redovnim zalivanjem odrzava se stalna vlaga. Ona ce omoguciti formiranje mnogobrojnih cvetova na dugim drskama. Zbog lepote i prijatnog mirisa, cvet djurdjevka je nezamenljiv za pravljenje prolecnih buketa i drugih aranzmana. Posebno ga treba koristiti za dekorisanje u svecanim prilikama, za vencane buketi ili uskrsnje trpeze sa sarenim jajima. Kada prodje cvetanje, uvenule cvetove treba odseci i smanjiti zalivanje, da bi podzemno stablo proslo kroz normalni period mirovanja. Zbog velike gustine bokora i krupnih listova koji pokrivaju tlo, tokom leta nema nikakvih dodatnih radova. Posle cetiri-pet godina, sa cele povrsine treva izvaditi biljke, zemljiste obraditi, dodati rastresiti humus i ponovo posaditi podeljene bokore. Djurdjevak u cvetu moze se dobiti i u zimskom periodu. U tu svrhu rizomi se sade u saksije ili dekorativne keramicke posude, koje se do ivice ukopavaju u zemlju, na nekom pogodnom mestu u basti. Krajem decembra posude se unose u prostoriju u kojoj je temperatura 12-14 stepeni i umereno zalivaju. Saksije je najbolje postaviti u prozor izmedju dva okna. Veoma je bitno da temperatura ne bude visoka, jer tada moze izostati cvetanje, koje treba da pocne krajem februara. Brzem razvoju biljke doprinosi pokrivanje posude hartijom u obliku fiseka. Za ovako skromnu biljku koja se jednostavno uzgaja i neguje, sigurno se u svakom vrtu moze naci bar malo slobodnog prostora.

Opis biljke: Drugi nazivi: djurdjica, šmarnica, djurdjevac.
Latinski naziv: Convallaria majalis
Eng - Lily-of-the-valley

Djurdjevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetice, visece i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetic sastoji se iz sest belih latica, tako da podseca na zvoncic. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obicno po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivac tla i moze se koristiti za sadnju na senivitim mestima i na umereno plodnim zemljistima. Pogodna je za ivicnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveca, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste.
Djurdjevak se brzo siri i pokriva tlo zahvaljujuci podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnozava.
Ðurdjevak ima debeo koren, clankovit, belicast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraca od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, ušikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. Koristi se u službenoj medicini za lecenje srcanih bolesti, regulise rad srca, jaca ga, ublažava grceve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišcivanja. Ipak, zahvaljujuci brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. . Dejstvo se pokazuje u pojacanom izlucivanju mokrace, narocito kod srcanih bolesnika nervoznog stanja. Za lecenje srcanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz cešce mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jace deluje.
Biljka je Otrovna - OPREZNO ....Znaci trovanja su jak proliv, povracanje, opsta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov -- kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku! ... ,

Stanište: Raste u senovitim belogoricnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .

Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišce i koren

Lekovito delovanje: U Nemackoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se caj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lecenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuce sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.




carstvo: Biljke (Plantae)
razdeo: Skrivenosemenice (Magnoliophyta)
klasa: Monokotiledone biljke (Liliopsida)
red: Asparagales
familija: Ruscaceae
rod: Convallaria
vrsta: C. majalis

Binomijalna nomenklatura
Convallaria majalis
Karl Linej

_________________

♥njegova zvončica♥
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 

Djurdjevak

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
...:: zabava ::... :: ....::: PRIRODA, NAUKA I NJIHOVE TAJNE :::.... :: ~ Flora ~-